Uskoro, novi roman Miodraga Lukića...

"Ajduk" deveti roman srpskog romansijera i dramskog pisca Miodraga Lukića.
Iako triler čija se radnja odvija vrtoglavom brzinom, Ajduk je duboka socijal-psihološka priča koja se odvija na više nivoa, u različitim vremenima i društvenim uređenjima. Kao i u prethodnim romanima Lukić je radnju ove knjige smestio u Cirih, najveći grad Švajcarske i mesto gde se susreću ljudi različitih nacionalnosti i prožimaju raznovrsne kulture, ali takođe grad u kome se dešavaju misteriozna ubistva.

Rodonačelnik porodice Ajduk, surovi razbojnik Nikola je jedini preživeo epidemiju kuge na celoj planini sakrivši se u pećini u koju se ulazi iz jezera. Pred kraj života, kada je odlučio da se smiri i prestane da ajdukuje otkupio je zemlju od turskog bega i podijelio kmetovima doseljenim iz Hercegovine. Umesto zahvalnosti dobio je otrov u vinu...

Potomci, poslednji izdanci porodice Ajduk žive u Cirihu. Braća; Nikola, Stevan i narator Nenad, svaki na svoj način pokušavaju da nađu svoj put u vremenu koje njima, kao pripadnicima prokazanog srpskog naroda, nije uvek lako.

Posledice podela u srpskom narodu možda se najbolje ogledaju u razmišljanjima najmlađeg Ajduka:

„Imam dva brata. Živimo u istom gradu, sa jednim dijelim stan, a sa drugim se viđam povremeno, ali nikad se sve trojica ne susrećemo, čak ni u crkvi jer Nikola je, mada nisam baš uvjeren da je vjernik, ostao vjeran crkvi Svete Trojice, a Stevan crkvi Uspenja Presvete Bogorodice. Ja ne pripadam nigdje, niti želim baš zbog moje braće koja su otišli u svakom pogledu na suprotne polove svijeta. Dok se Stevan iz vatrenog patriote pretvorio u razočaranog patriotu, ali zato suludo vatrenog antiglobalistu, Nikola se od prokomunistički orijentisanog jugonostalgičara pretvorio u ultraliberalnog globalistu. Možda se oni nisu ni promjenili, to jest, možda su se samo razvili u onom pravcu koji im je davno bio predodređen. Bilo kako bilo, moja dva brata bi se bolje slagali sa Eskimima, Samojedima i Bušmanina da su ih susretali, nego jedan sa drugim.“

U jednoj hladnoj decembarskoj noći provaljeno je u stan bivše supruge Stevana Ajduka, pri čemu je ona povređena i zbog povrede glave pala u komu. Odnešen je njen kompjuter i četrdeset godina star rukopis scenarija Olimpljani, koji je na prevođenje dobila od Francuskinje Natali Keler...

Sumnja je pala na bivšeg muža Stevana koji je iste noći nestao.

Policija privodi najmlađeg Ajduka, Nenada naratora ove priče...

Jasnim jezikom, precizno i bez pretjererano likovnih opisa, autor nas vodi kroz različite svetove koji se međusobno prožimaju u toku par vekova.

Kikinda šort na zrenjaninskim Danima piva

Market kulture
U okviru Marketa kulture, prateće manifestacije Dana piva, u sredu 25. avgusta s početkom u 21 čas zrenjaninskoj publici predstaviće se festival kratke priče Kikinda šort.

Tokom leta Kikinda šort je u saradnji sa AKC Klupče i Umetničkom alternativom Zrenjanin organizovao radionicu kreativnog pisanja. Polaznici Radmila Radojković i Nikola Milović će predstaviti svoj rad i njihov nastup će se sastojati iz dva dela. Pored čitanja svojih priča, u saradnji sa bendom "Neke face" izvešće i multimedijalno predstavljanje svojih tekstova.

Podršku će im pružati učesnici Kikinda šorta Bojan Babić, Siniša Soćanin i urednik festivala Srđan Srdić. Program vodi Srđan Papić.

Nastup će se održati na Trgu slobode u Zrenjaninu, ispred Pozorišnog kluba.

Peti Kikinda šort

Ostali u Biblioteci do duboko u noć
Dok većina kulturnih ustanova u Srbiji muku muči kako da privuče posetioce, kikindska biblioteka ima sasvim suprotan problem. Nakon prve večeri čitanja kratkih priča na međunarodnom festivalu Kikinda šort gosti su u dvorištu biblioteke ostali do dva časa ujutro. Organizatori su se u jednom trenutku šalili da bi trebalo pozvati policiju da istera ljude na ulicu i da bi to bio presedan u Srbiji, pošto kulturni poslenici najčešće priželjkuju suprotno - da organi reda dovedu nekog od posetilaca kako im prostor ne bi zvrjao prazan.

Za ovakvu neobičnu situaciju organizatori "krive" odlične autore i dobro osmišljen koncept.

"Imamo desetak autora po večeri, svako od njih čita vrlo kratko, po pet-šest minuta, imamo dinamično smenjivanje jezika, koncert nakon toga..." kaže Srđan Papić, koordinator projekta. "Smatramo da kultura mora da ponudi i dobru zabavu kako bi bila adekvatno ispraćena. Prvo je publika na lajpciškom sajmu knjiga ostala sa nama nakon ponoći, sad se to desilo i Kikindi, što nam je iskreno i draže. Nadam se da će se i u Beogradu ponoviti ista stvar"

Kikinđani u Beogradu nastupaju 2. i 3. jula 2010 u bašti SKC-a. Planirano je da se od 21 sat gledaju četvrtfinalne utakmice Svetskog prvenstva,  a da čitanja počnu oko 22 i 30.

Peti međunarodni festival kratke priče Kikinda short

Peta strana sveta: PRIČA!
Od 30. juna do 3. jula 2010. u Kikindi i Beogradu održaće se peti međunarodni festival kratke priče Kikinda short. Kako najavljuju organizatori, ovo će biti najkvalitetniji festival do sada. Na festival dolazi dvadeset i petoro prevashodno mlađih pisaca iz sedamnaest zemalja. Između ostalih tu su Petina Gapa, ovogodišnja dobitnica Gardijanove nagrade, Krejg Tejlor, kanadski autor koji piše za Indipendent i Njujork Tajms, kao i Gustav Murin, slovački pisac koji je preveden na čak na 36 jezika.
Zemlja-specijalni gost je Holandija i nju predstavljaju Martje Vortel, Saneke van Hasel koja je i organizator festivala kratke priče u Amsterdamu te Ton Rozeman, glavni urednik holandskog sajta posvećenog kratkoj prozi ShortStory.nu.
Nemačku proznu scenu zastupaće Maike Vetcel, autorka koja je ubrojana među sto najperspektivnijih pisaca nemačke pre nego što je objavila knjigu. Da su procene bile tačne, govori podatak da su po objavljivanju njene dve knjige kratkih priča višestruko nagrađivane a jedna od njih je objavljena i na engleskom jeziku u čuvenoj izdavačkoj kući Fejber i Fejber. "Volim da pišem o neverovatnim stvarima kao što su one koje se dese kad neko kaže "Volim te", ili o skvoterima u porodici. Tom temom se bavim u svojoj priči "Poslednji vitez" koju ću čitati u Kikindi.", kaže Vetcelova i dodaje da je za kikindski festival čula u Nemačkoj: " U književnim krugovima u Berlinu kruže glasine da se u Srbiji svake godine čitaju kratke priče dok se ljudi neverovatno zabavljaju. Drago mi je da ću ove godine biti deo toga."
Da su reakcije slične i kod ostalih autora, potvrđuje i Srđan Papić, koordinator projekta: "Zaista smo uspeli da napravimo respektabilan festival za ovih pet godina. Kontaktiraju nas urednici izdavačkih kuća kao što su Blumzberi ili Fejber i Fejber i pitaju nas da li bismo prihvatili njihove autore. Za jedno malo mesto kao što je Kikinda je zaista velika čast da bude poznato u najeminentnijim književnim krugovima, da ljudi u Londonu, Berlinu ili Njujorku znaju šta se ovde dešava  i što je najvažnije - žele rado da ga posete."
Pored navedenih autora, na festivalu nastupaju još Andrea Štift, Kornelia Travniček (Austrija), Muharem Bazdulj (Bosna i Hercegovina), Emanuil A. Vidinski (Bugarska), Antonija Novaković, Alen Kapidžić (Hrvatska), Lars Frost (Danska),  Kristos Asteriou (Grčka), Oršoja  Benčik, Laslo Kiš (Mađarska), Vladimir Martinovski (Makedonija), Radu Pavel Geo (Rumunija), Gustav Murin (Slovačka), Matjaž Brulc (Slovenija), Santjago Pahares (Španija), Aleksandar Gatalica, Miloš Ilić, Miloš Krneta (Srbija), Luis Krofts, Krejg Tejlor (Velika Britanija) i Petina Gapa (Zimbabve).
Osim čitanja, planirano je i održavanje okruglog stola na temu "Kako objaviti u inostranstvu?". Namera organizatora je da iskoriste iskustvo koje imaju njihovi gosti i da se autorima iz Srbije prenesu saznanja o mehanizmima i načinima za uspešno prevođenje i objavljivanje knjiga u drugim zemljama. Okrugli sto će biti održan 3. jula u Gete institutu u Beogradu a učesnik će biti i Džim Hinks, urednik izdavačke kuće "Koma pres" iz Mančestera, jedne od retkih koja u Britaniji objavljuje prevodnu literaturu: "U Engleskoj je svega 3% objavljenih knjiga prevedeno. Veliki izdavači su skloni konzervativnim stavovima i igraju na sigurno sa britanskim piscima. Iskreno, mislim da o književnosti sa prostora Balkana obični čitaoci gotovo da ne znaju ništa. Osim istorijskih knjiga o ratu, ostali žanrovi literature sa vašeg prostora nisu uočljivi u knjižarama. Čak ako ih i imaju, nalaze se negde u dnu knjižare. Mislim da mi time potcenjujemo svoje čitaoce." Pored Hinksa, u razgovoru će učestvovati Hristos Asteriou, osnivač Evropskog centra za literarno prevođenje, Maike Vetcel koja će govoriti o sopstvenom primeru uspešne prakse, te Gojko Božović, glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag, koji će govoriti o problemu prodaje autorskih prava domaćih pisaca inostranim izdavačima.
Sam festival će se u Kikindi održati u sredu 30. juna i u četvrtak 1. jula u bašti Narodne biblioteke "Jovan Popović" s početkom u 21 sat. Nakon pisaca nastupiće bendovi The Fuckables (sreda) i The Kurija Band (četvrtak).
Beogradska čitanja su osmišljena na neobičan način. Srđan Srdić, urednik festivala objašnjava: "2. i 3. jula se igraju polufinalne utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu. Trudićemo se da obezbedimo prenos tako da će publika fudbal moći da gleda zajedno sa piscima, a oni kojima to nije interesantno mogu da se druže sa autorima koje takođe ne zanima sport. U svakom slučaju, čitanja kreću oko pola jedanaest uveče." Beogradski nastup održaće se u bašti Studentskog kulturnog centra.
Konferencija za štampu sa organizatorima i učesnicima Kikinda šorta zakazana je za 29. jun 2010. u 13 časova u prostorijama PEN centra, na Terazijama broj 29/2 u Beogradu. Na kraju organizatori napominju da svako od autora čita priču u originalu dok su obezbeđeni prevodi na srpski i engleski, te je ovo odlična prilika da se pored vrhunske književnosti čuju i sedamnaest jezika za samo sat i po vremena.
Organizator festivala je Asocijacija Kikinda short a više informacija se može naći na www.kikindashort.org.rs
Festival su pomogli Ministarstvo kulture, Knjižare English book, Holandska fondacija za promovisanje prevoda i književne produkcije, Traduki, Fondacija Hajnrih Bel, Gete institut -Beograd, Austrijski kulturni forum, Grčki centar za knjigu, Skupština opštine Kikinda, Danski umetnički savet, Krug Jožef Atila, Slovenačko društvo pisaca i Radio Beograd - Treći program, TV B92, nedeljnik Nin, Pen centar i Studentsku kulturni centar Beograd.

Homeopatija - porodična iskustva

Gordana Jujić Vasić
„Autorka knjige je, vođena iskonskom težnjom žene da isceljuje svoje bližnje, veoma hrabro kročila putem upoznavanja i primene homeopatije. Tokom godina odrastanja svoje dece, od njihovih prehlada do povreda, relativno je lako, a veoma efikasno primenjivala homeopatska lekovita sredstva iz male kućne apoteke. Vođena mudrošću tražila je profesionalnu pomoć kad god je bilo potrebno.
Ovo je njena iskrena i topla ispovest koja ne pretenduje da ubeđuje skeptike ili da nekoga uči primeni metode, već da informiše i ohrabri tragaoce za bezbednim i delotvornim metodama isceljenja.
Revolucionarni procvat homeopatske misli i prakse poslednjih godina donio je hiljadama pacijenata jedinstveno iskustvo, pružio uvid u dubinu i kompleksnost vlastitog bića i moć isceljenja. Autorka nam nagoveštava lepote ovih dubokih iskustava i samospoznaje kroz vlastita iskustva.“
Iz recenzije Bogdanke Pešić

Miodragu Lukiću - nagrada "Zaharije Orfelin"

Udruženje srpskih pisaca Švajcarske, po prvi put, dodelilo svoju nagradu
Žiri Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, između osam knjiga objavljenih 2009 godine i prispelih na konkurs ovog Udruženja,odlučio je da za roman „Foka“, pisac Miodrag Lukića iz Badena dobije ovogodišnju književnu nagradu „Zaharije Orfelin“.
Na konkursu je učestvovalo osam pisaca : Marko Ružićić sa dve knjige : „Poklon“ i monografijom „Rajko Banović – Učo“, Varadinka Miloradović „Akordi života“, Žarko Nikolić- Legenda „Hrabrost srca“, Miodrag Lukić „Foka“, Sena Hegi Milošević „Jedno srce a dve domovine“,Milka Kajganić „Čitanka Korduna“ i Jasna Milovanović „U zlatnom kavezu“. Odluka o dobitniku saopštena je na svečanosti 9. maja u prostorijama Srpskog kulturnog društva u Dibendorfu. A pošto nagrađeni pisac nije bio prisutan, u njegovo ime nagradu (povelju i 500 franaka) primila je njegova kćerka Dejana Lukić.

Zalutali u sopstvenom prividu

Pisac Marko Smukov je još jednu knjigu ponudio besplatno na preuzimanje
Marko Smukov je pre izvesnog vremena dozvolio preuzimanje svoje knjige "Da ili ne" direktno sa svog sajta, a sada se odlučio da to ponovo uradi sa svojom drugom knjigom. Na svoj sajtu, ovaj autor veoma često postavlja odlomke iz svojih romana, eseje, kritike i neka svoja zapažanja.
"Roman počinje samoubistvom mlade devojke koja se baca sa nadvožnjaka tako da pada tik ispred nadolazeće kolone automobila. A tom tragičnom koraku prethodio je pokušaj njenog mladića, koji je obožava, ali sumnja u njenu vernost, da je testira tako što će je prodati na kratko, tokom jednog vikenda,vremešnom bogatašu za deset hiljada eura. Budući da i ona svog dečka voli u najvećoj mogućoj meri, ona taj njegov pokušaj tumači onako kako se njoj u prividu čini da je jedino moguće, jer nije svesna dubine njegovih sumnji i dilema."
Posetite ovaj sajt i pročitajte besplatno roman "Zalutali u sopstvenom prividu".